On navodi da ovo ne može da ima direktne posljedice, ali može da ima indirektne, na nivou nekog parlamentarnog mnjenja, pa, možda, i šireg javnog mnjenja, da stvari u Srbiji uopšte ne idu dobro, da vladavina prava ne postoji, da opozicija nije u parlamentu i da se van parlamenta odvija život koji je mješavina kriminala i politike.
Ovo jeste, zaista, prvi put da neka institucija Evropske unije otkad je Vučić na vlasti u Srbiji, da jedan izričito negativan stav o stanju u Srbiji. Do sad su bile u godišnjim izvještajima pominjane slabosti u oblasti vladavine prava, ali to nisu bile konkretne zamjerke, već ritualne, da se pokaže da EU zamjera Srbiji na nekim slabim tačkama i mjestima u vezi sa ispunjavanjem uslova za pristupanje. To je više imalo neki deklarativni, ritualni karakter, a ovo je jedan eksplicitan jezik, koji tačno navodi neuralgična mjesta Vučićeve vlasti – kaže za Direktno.rs, Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka, povodom Rezolucije o Srbiji Evropskog parlamenta.
Evropski parlament je usvojio Izveštaj poslanika Vladimira Bilčika o napretku Srbije na evropskom putu, a većinom glasova usvojen je i amandaman koji predviđa da afere Krušik, Jovanjica, Telekom Srbija i rušenje Savamale ostaju dioo izvještaja o napretku Srbije.
Za usvajanje Izvještaja glasalo je 538 poslanika, protiv je bilo 69, a uzdržanih 79. Tim povodom Direktno.rs je razgovarao sa profesorom Samardžićem, upitavši ga da li je Rezolucija o Srbiji “žuti karton” za Vučića, imajući u vidu da se do sada Evropa nikada nije tako jasno odredila prema stanju u Srbiji posljednjih devet godina.
– Treba imati u vidu jednu stvar – da spoljnu politiku EU ne vodi Evropski parlament, niti ima nekog velikog uticaja. On nema direktnog uticaja na spoljnu politiku, ne donosi nijednu važnu obavezujuću odluku za organe EU. Ova Rezolucija ima javnomnjenski značaj i to može da utiče, možda, na ključne organe – Savet ministara i Komisija, kada je reč o pristupanju Srbije EU i kada je reč o spoljnopolitičkim pitanjima – smatra Samardžić.
On navodi da ovo ne može da ima direktne posljedice, ali može da ima indirektne, na nivou nekog parlamentarnog mnjenja, pa, možda, i šireg javnog mnjenja, da stvari u Srbiji uopšte ne idu dobro, da vladavina prava ne postoji, da opozicija nije u parlamentu i da se van parlamenta odvija život koji je mješavina kriminala i politike.
– To jeste upozorenje za Vučića, nema tu nikakvog spora. On će nastojati da ide drugim putem, da se više obraća glavnim igračima. Kada je Kosovo u pitanju, tu Nemačka vodi glavnu reč. To je van institucija, van procedura.
Nemačka je jako moćna i politička moć, kao i u svakoj konstelaciji igra važnu ulogu. Tu asistira Francuska i još neke države, ali još uvek je dirigentska palica u rukama Nemačke – kaže Samardžić i dodaje:
– Vučić kao realista može stvar da eskivira direktnim kontaktom sa nekim ko ima jači uticaj. No, Vučić ima problem, kada je Nemačka u pitanju, njoj je najvažnije da Srbija prizna Kosovo. On to sad nije spreman da učini, ne zato što neće, jer se on obavezao, već zato što nije ništa dobio. Cela igra će se voditi oko toga da li će Vučić nešto dobiti da bi prihvatio tako nešto i time što dobije manipulisao javnim mnjenjem.
Samardžić smatra da stvar oko Kosova nije završena i da je Aljbin Kurti najveća prepreka u ovom trenutku.
– Dakle, centar uticaja nije Evropski parlament, nego je ili Brisel u liku Komisije i Saveta ili su jaki politički činioci kao što je Nemačka. Što se tiče EP, tu je stvar pojačana njegovim angažmanom u vezi sa izbornim uslovima.
Tu postoji jedna posebna dinamika. Parlament ima sad svoje izvore o Srbiji, to su komunikacije sa opozicionim partijama. Tu postoji jedno njihovo rastuće interesovanje. Evropski parlament ne interesuje pitanje Kosova, već izbora, tako da on negde sam vodi tu igru – zaključuje Samardžić.
(486)
