„Rusi apsolutno nikada i nigde nisu ni spomenuli mogućnost priznanja lažne države Kosovo. Naprotiv, oni neprekidno ističu privrženost Rezoluciji 1244, kao i to da su ‘Kosovo’ i Krim potpuno različiti slučajevi“, ističe Pavić…
Rat u Ukrajini najbrže bi mogao da se završi preko Srbije, piše uticajni britanski dnevni list Gardijan! Kako u autorskom tekstu predlaže Anatol Liven, profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu i jedan od najuvaženijih britanskih političkih analitičara, Zapad treba da ubedi Ukrajinu da prizna Krim kao deo Rusije, posle čega bi Rusija priznala nezavisnost države Kosovo.
Liven, koji je i viši saradnik na Kvinsi institutu za odgovorno državništvo, u kome se umnogome osmišljava i određuje britanska politika, predlaže da Zapad ukine sve sankcije Moskvi ako ona pristane na trampu ‘Krim za Kosovo’.
Probni balon
Diplomatski sporazum o uslovima povlačenja Rusa iz Ukrajine biće neophodan, piše Liven i podseća da su objavljeni zahtevi ruske strane jasni: da Ukrajina potpiše ugovor o neutralnosti, da pristane na demilitarizaciju i da prizna ruski suverenitet nad Krimom.
‘Kod priznanja ruske aneksije Krima, poštovanje međunarodnog prava mora biti ublaženo razmatranjem realnosti, sprečavanjem budućih sukoba i interesima običnih ljudi u regionu – što je u suštini ono što i mi tražimo od Rusije da uradi u slučaju Kosova. Ukrajina je već izgubila Krim i ne može da ga povrati, kao što Srbija ne može da povrati Kosovo bez krvavog i beskonačnog rata. Neki rat za Krim Ukrajina bi sigurno izgubila. Naš princip u svim takvim sporovima mora biti da o sudbini dotičnih teritorija moraju odlučivati lokalni demokratski referendumi pod međunarodnim nadzorom… ‘, naglašava Anatol Liven u svom autorskom tekstu.
I dok iz redakcije Gardijana juče nismo dobili odgovore na naša pitanja, za političkog analitičara i predsednika Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisava Paića ova ‘ponuda’ jeste šibicarska i neozbiljna.
– To su sve probni baloni Zapada, koji su za Rusku Federaciju u ovom momentu od sporednog ili nikakvog značaja. Ključno pitanje u aktuelnom sukobu jeste problem širenja NATO pakta na Istok i pokušaj Zapada da od Ukrajine načini uporište za svoje planove. Ovo je prvi put u poslednjih 30 godina da se Zapad suočio sa protivnikom koji ima snage i odlučnosti da brani svoje interese, ali i da dovede u pitanje globalnu dominaciju SAD i njenih zapadnih podanika – smatra Paić.
Stručnjak za geopolitičke odnose Aleksandar Pavić kaže da su poruke koje stižu iz Engleske samo ‘jeftina propaganda’.
– Englezi nemaju ni hrabrosti ni kapacitet da se direktno suoče sa Rusima i stanu iza svoje politike delima, a ne samo rečima. Rusi apsolutno nikada i nigde nisu ni spomenuli mogućnost priznanja lažne države Kosovo. Naprotiv, oni neprekidno ističu privrženost Rezoluciji 1244, kao i to da su ‘Kosovo’ i Krim potpuno različiti slučajevi… Velika Britanija je, uz SAD, glavni rušitelj međunarodnog poretka, i oni sada svoje bezakonje pokušavaju da projektuju na Rusiju, koja se, zajedno sa Kinom, zalaže za poštovanje međunarodnog prava. Po ruskom shvatanju, nasilno otcepljenje KiM je nelegitimno jer je nastalo kao posledica nelegalne NATO agresije, dok je vraćanje Krima u sastav Rusije posledica zapadno-sponzorisanog prevrata u Kijevu i nelegalnog instaliranja antiruskog režima na tom prostoru – objašnjava Pavić.
Nema nagodbe
Istoričar Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže da iza pisanja Gardijana sasvim sigurno stoje zapadni moćnici, ali da je plan koji se spominje apsolutno nerealan iz više razloga.
– Rusija sigurno ne bi dozvolila da se Krim stavlja u bilo kakav kontekst mogućih dogovora u budućnosti. Za Rusiju, Krim je Rusija, i to je zauvek rešeno. S druge strane, za Zapad je ‘Kosovo’ takođe rešeno pitanje, i ne deluje mi da na tom planu postoji mogućnost za bilo kakvu ‘trgovinu’. Sukob u Ukrajini očigledno će trajati duže nego što je na prvi pogled izgledalo i samim tim ne može se očekivati da se to reši nekom vrstom dogovora u kratkom vremenskom intervalu, to jednostavno nije realno. Ovde je ulog mnogo veći i od ‘Kosova’ i od Krima. Ovde je ulog pre svega geopolitičko pozicioniranje Rusije i Zapada i razgraničenje interesnih sfera u Evropi – zaključuje Graovac.
Naslovna fotografija: AP Photo/Alexander ZemlianichenKo
Izvor Informer/Intermagazin, 07. mart 2022.
(0)
