Srbijanski tabloidi i portali nisu krili oduševljenje ruskom agresijom, a istim tonovima odzvanjale su i usijane društvene mreže
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije da Srbija, uprkos zahtevu Evropske unije, neće uvesti ekonomske sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, ali je zaključak Saveta i to da Srbija pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, odnosno smatra pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine.
“Srbija poštuje norme međunarodnog prava, ali Srbija isto tako dobro razume svoje potrebe i bez obzira na to šta bi neko želeo, Srbija ima svoje vitalne nacionalne i državne interese, poštuje tradicionalna prijateljstva”, izgovorio je predsednik Srbije.
U zaključku Saveta ruska agresija nije nazvana ni invazijom na Ukrajinu, što je termin koji koriste države članice Evropske unije. U dokumentu koji je Vučić delimično citirao ističe se “Srbija najiskrenije žali zbog dešavanja na istoku Evrope”, te da su Rusija i Ukrajina prijateljske države Srbije u kojima žive “bratski narodi”. Ministarstvo spoljnih poslova će, izneto je u zaključcima, preduzeti mere da se zaštiti bezbednost državljana Srbije koji borave u Ukrajini i sprečiće učešće građana Srbije u sukobima u Ukrajini. Svi “dobrovoljci” koji se uključe u taj konflikt, biće sankcionisani.
Tako su unisono rezonovali Beograđani kojima – na stranu razlozi, uzroci i povodi za bombardovanje – nisu strani odlasci u podrume i skloništa, restrikcije, hladnoća. Sve je prevazišla patološka fascinacija glavnim negativcem
Srbija će, kako je istaknuto, pružiti svaku vrstu pomoći ugroženom narodu i stanovništvu Ukrajine, a prekidaju se sve vojne vežbe sa svim stranim partnerima.
Obraćajući se javnosti Vučić je naglasio i to da je Savet odluku doneo “trezveno, hladne glave, u najboljem interesu Srbije”. Zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost, kako je najavljeno, pred Vladom će se naći u narednih 48 sati, ali je, ipak, ostalo u vazduhu pitanje zbog čega se Savet za nacionalnu bezbednost uopšte oglašavao ovim povodom, kada je Ustavom regulisano ko vodi spoljnu politiku i predstavlja državu.
U slavu rata
Srbijanski tabloidi i portali nisu krili oduševljenje ruskom agresijom, a istim tonovima odzvanjale su i usijane društvene mreže. Gotovo je neshvatljivo, uprkos dugotrajnom kontinuiranom brutalnom ispiranju mozgova, odsustvo empatije prema stanovnicima ukrajinskih gradova. Tako su unisono rezonovali Beograđani kojima – na stranu razlozi, uzroci i povodi za bombardovanje – nisu strani odlasci u podrume i skloništa, restrikcije, hladnoća. Sve je prevazišla patološka fascinacija glavnim negativcem; u centru grada ćutljivi bi se prolaznici namah ozarili zvukom ruskih armijskih tenora sa razglasa, u Knez Mihailovoj su najbolje honorare zaradili gitarista i harmonikaš kojima je na repertoaru bila “Kaljinka”, empatiju su pojeli skakavci, grad kao da je, poput predaka iz 1944. očekivao crvenoarmejce da zajedno pobede fašizam. Opskurna skupina demonstranata protiv nečega koja se već duže od mesec dana okuplja ispred srbijanskog parlamenta, pod parolom “Privremena skupština naroda dostojnog Srbije” (uglavnom penzionisan vojnici i policajci), odvrnula je “Kazačok” i pozirala ushićenom pučanstvu sa druge strane Bulevara, kod Pionirskog parka.
Novinarski Beograd prepričavao je nevolju kolege sa jedne nezavisne televizije: puna dva sata tražio je za anketu sagovornika koji nije za rusku invaziju. Našao je sagovornicu – gošću iz Velike Britanije
Rusi su, rekosmo, bili glavni i na mrežama – kao da je neko otvorio internet kafiće na G**om otoku i Svetom Grguru; za samo dva dana pukla su dugogodišnja prijateljstva, među manjinskom se populacijom protivnika rata našlo nekoliko desetina aktivistkinja i aktivista nevladinih organizacija, pre svih tradicionalno neposlušnih i solidarnih Žena u crnom, Inicijative mladih za ljudska prava, Građanskih inicijativa, te mladež Komunističke partije i srodnih levičarskih organizacija.
Novinarski Beograd prepričavao je nevolju kolege sa jedne nezavisne televizije: puna dva sata tražio je za anketu sagovornika koji nije za rusku invaziju. Našao je sagovornicu – gošću iz Velike Britanije. Ostali slučajni ispitanici smatrali su da su Rusi “otišli po svoje”. Nije bilo zabrinutih za ekonomsku situaciju, ni zbog eventualnog širenja i prelivanja ratnog požara.
Predsjednik nije poslušao narod
Sudeći, dakle, po atmosferi, Vučić nije poslušao glas naroda – Srbija je želela da predsednik podrži krvoproliće i stane uz vekovnog prijatelja koji ovih dana, uprkos tome što Vladimir Putin Kosovo i Srebrenicu koristi za svoje interese, negirajući podršku “braći”.
Suštinski, većina je želela pobedu nad “mrskim Ukrajincima” koji zasigurno predstavljaju neprijateljski Zapad. Ako nam dosad nije jasno, neće ni biti, jer, nedokučivi su ti lavirinti zakrčenih vijuga, svaki je zaključaj upitan, svaka pretpostavka dobra i pogrešna. To je proizvod propagande i mitologije, ali, mora da ima još nekakvog tradicionalnog začina, neke mirođije od koje se puk nepovratno “uradi”,
“Odgovor na pretnje NATO” ključna je priča glavnog profaštoidnog Vladinog tabloida Večernje novosti, roto proizvoda koji će na naslovnu stranu staviti i Putina koji preti Zapadu posledicama sa kakvim se u istoriji nije suočio. Ima i istine: “Ukrajinska vojska obezglavljena nakon invazije”.
Ako nam dosad nije jasno, neće ni biti, jer, nedokučivi su ti lavirinti zakrčenih vijuga, svaki je zaključaj upitan, svaka pretpostavka dobra i pogrešna. To je proizvod propagande i mitologije
“Informer” koji je već, stekao svetsku pozornost naslovom “Ukrajina napala Rusiju!” danas (petak) će biti unekoliko umereniji (“Putinov munjeviti udar!”); registruje se i to da su Rusi stigli do Kijeva, odnosno da ukrajinski vojnici “bacaju o*****e”. U izvedbi Informera Putin kaže “Srušićemo naciste iz Kijeva”, a izdvojen je i njegov poziv Ukrajincima da odbiju poslušnost. Analitičari Informera ovde neće biti citirani (bilo bi previše).
Saznanja koja Srpski telegraf deli sa čitateljstvom i javnošću ukazuju na to da je moguće da Rusi otpočnu treći svetski rat (“Putin sprema ‘satanu’ za Evropu); ta nuklearna bomba, navodno, plaši i Engleze, ali, u Srbiji mora da se jede: ”Hrane će biti, za sve drugo šta nam bog da” poručuju ministri u odlasku sa stranica ovog dnevnika.
Nastavak teksta čitajte ovdje
(DEPO PORTAL/ad)
(0)
